Tuesday, November 17, 2015

Istina o #NoKosovoUnesco kampanji

Istina o #NoKosovoUnesco kampanji

Nedelja, 15. novembar 2015, 5:17
|
Izvor: Ivana Ćirković blog
|
(For English version, please click HEREOvaj intervju je preuzet sa sajta www.ivanacirkovic.com. Saopštenje iz kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića o njegovom angažovanju u kampanji #NoKosovoUnesco možete pročitati OVDE)
Nakon pisanja o akciji #NoKosovoUnesco i izražavanja sumnje u to ko stvarno iza nje stoji, obratio mi se Filip Filipi, jedan od organizatora i suosnivač organizacije 28. jun, želeći da uradimo ekskluzivan intervju na tu temu. U redovima koji slede, saznaćete koja je istina o #NoKosovoUnesco i sve detalje o pravim inicijatorima i učesnicima ove uspešne akcije, kao i detalje o doprinosu i podršci Vlade. Ono što mogu da kažem jeste da me je Filip razuverio da je akcija pokrenuta od strane Vlade, a ostale detalje pročitajte u intervjuu.
Za početak, reci nam nešto više o sebi, čime se baviš i odakle u Kanadi:
KoSSev:
Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici "Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO".
Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici "Lobiranje kosovske diplomatije".
Trenutno radim kao direktor za specijalne projekte u firmi Grejpvajn Global (Grapevine Global), ogranku kompanije za digitalni marketing Dajrekt fokus onlajn (Direct Focus Online) – koja  ima svoje ispostave širom sveta. Pored toga sam i predsednik i osnivač humanitarne organizacije 28. jun. A pre toga sam radio u muzičkoj industriji. Pošto 28. jun dosta sarađuje sa srpskom dijasporom, u poslednjih 5 godina ja živim između nekoliko velikih severno-američkih gradova, kao što su Toronto, Čikago, Njujork i Vankuver, u kojem sam odrastao.
Za one koji ne znaju, predstavi nam organizaciju 28. jun i ono što radite:
28. jun je multinacionalna organizacija koja se bavi humanitarnim, društveno-korisnim i dobrotvornim radom i projektima iz te tri oblasti. Razlog za našu relativnu nezastupljenost u Srbiji može ponajviše da se nađe u strateškom bojkotovanju od strane medija u Srbiji, jer smo mi strogo usmereni na srpske interese i pružanje pomoći i podrške Srbima širom Balkana, a to je izgleda postala tabu tema u trenutnoj političkoj klimi u Srbiji. Organizacija je osnovana 2011. godine, a 2012. zvanično je registrovana u Kanadi kao neprofitna organizacija Do danas smo na Zapadni Balkan dopremili i isporučili 170 tona humanitarne, medicinske pomoći i pomoći u nepogodama, u vrednosti od preko 4,4 miliona dolara. Udružili smo snage sa Crvenim krstom, Ujedinjenim Nacijama i Srpskom Pravoslavnom Crkvom, ali smo materijalnu i finansijsku pomoć i donacije dobijali i od američkih, kanadskih, nemačkih i austrijskih korporacija, raznih hrišćanskih dobrotvornih organizacija kao i od jedne izraelske organizacije. Osim toga, sarađujemo i sa islamskim organizacijama po pitanju aktuelne sirijske izbegličke krize. Međutim, ovde moram da naglasim da je naš rad potpuno nezavisan od donatora i naš plan i program su razvijeni isključivo unutar organizacije i mi se držimo sopstvenih ciljeva. Srž organizacije čini oko 350 aktivnih članova koji su raspoređeni širom sveta, naša društvena mreža i mailing lista broje oko 300,000 ljudi, i do sada smo organizovali različite događaje u preko 120 gradova, u 30 zemalja sveta. Starosna dob našeg prosečnog člana je 25 godina, ali na čelu imamo Savetodavni odbor koji čine iskusni i stariji članovi, gde je najniži nivo obrazovanja za kandidata u savetodavnom odboru master diploma. Do sada smo podržali i davali donacije svakoj većoj srpskoj humanitarnoj organizaciji, od Fondacije Novaka Đokovića do Vlade Divca, organizacije "Srbi za Srbe" i drugih.
Kako je došlo do ideje za akciju #NoKosovoUnesco i ko su idejni tvorci?
Drago mi je što ste postavili ovo pitanje! Sedamnaestog oktobra (ove godine) stupio sam u kontakt sa Borisom Malagurskim, a već sledećeg dana smo zajedničkim snagama pokrenuli peticiju #NoKosovoUnesco. Kao što se vidi kod većine medija koji su od početka pokrivali našu kampanju, peticija je u roku od 72 sata dostigla 100,000 potpisa a naši predstavnici u Parizu, lično su predali protestno pismo zajedno sa peticijom - direktno Dr Irini Bokovoj, generalnom direktoru UNESCO-a. Ono što me podstaklo da pokrenem peticiju je što sam za kompaniju za koju radim, pre dva meseca uradio sličan projekat za lava Sesila (koji je ubijen u nacionalnom parku u Zimbabveu). Ispod peticije ima opcija da se imejlovi potpisnika kasnije koriste kako bi se obaveštavali o sličnim projektima u budućnosti, kao i o napretku, tj. uspehu aktuelnog projekta, te da se komunikacija sa njima nastavi i da se podstaknu da učestvuju u širenju informacija i video materijala sa svojim društvenim kontaktima. Prenos 100,000 novih imejlova u bazu podataka nije nešto što svako može da uradi, pošto postoji opasnost od zloupotrebe ili spemovanja. Ali pošto sam ja bio jedan od prvih korisnika Fanbridža (Fanbridge), koji je platforma koja omogućava muzičarima da komuniciraju sa svojim slušaocima i obožavateljima ili fanovima, oni su mi omogućili tu slobodu da koristim imejlove iz mojih baza, pošto znaju da igram po pravilima i da se ne radi o spamu. Tako da smo mi iskoristili ovu listu potpisnika zajedno sa našim postojećim sledbenicima na društvenim mrežama, da širimo vesti o napredovanju i tražimo podršku za #NoKosovoUnesco kampanju. Materijal koji smo delili uključuje i video intervju sa penzionisanim kanadskim general-majorom Mekenzijem, kao i uputstvo kako da se kontaktiraju diplomate drugih zemalja koje će biti prisutne na glasanju u UNESCO-u. Takođe smo obezbedili materijalnu i novčanu pomoć partnerskim studentskim organizacijama u Srbiji, kao što su Studenti za istinu i Sistem vrednosti, koji su organizovali ulične proteste u Beogradu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici.
istina-o-#nokosovounesco-kampanji-v1
Da li je Ministarstvo spoljnih poslova u kom si savetnik za digitalne medije, ili neko drugo ministarstvo/državna institucija  od pocetka ukljuceno u akciju?
To pitanje je veoma važno i sad ću objasniti kako se sve odvijalo. Dan nakon što je peticija pokrenuta, lično sam mobilnim telefonom pozvao premijera Vučića, koji je u tom trenutku bio u zvaničnoj poseti Moskvi. Svaka mu čast, kada je video broj iz inostranstva, odmah se javio pa smo na brzinu popričali. Rekao mi je da upravo treba da započne sastanak sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom i da će mi se javiti kroz par dana, ali mi je savetovao da svakako kontaktiram i Dačića. To sam i uradio. Pozvao sam i Dačića, ali u tipičnom kosovskom maniru (šalim se), on se nije odmah javio, pa sam poslao i SMS poruku na koju mi je tri sata kasnije odgovorila njegova pomoćnica za odnose sa medijima. Nemam šta da kažem osim hvala i Vučiću i Dačiću, jer je ovo prvi put da su visoki zvaničnici srpske vlade tako brzo odgovorili na naše javljanje. Takođe su se javno zahvalili 28. junu na televiziji, za naše napore u lobiranju protiv prijema tzv. Kosova u UNESCO. I kao čovek čiji jedan deo porodice dolazi sa Kosova, želim lično da im se zahvalim što su se ovaj put ovoliko potrudili. Osim toga, izuzetno sam ponosan što smo postigli ovaj uspeh. Bili smo takođe u kontaktu sa srpskim ambasadorom pri UNESCO-u, Darkom Tanaskovićem, koji je uložio veliki trud u ovu borbu. Iako nije želeo da ga se spominje, ja moram da se zahvalim Vuku Jeremiću, koji nas je podržao i pomogao sa dosta vrlo važnih kontakata, što je bilo od velike pomoći za kampanju.
U kojoj meri srpska Vlada ima udela u akciji?
Jedan organ državne vlasti Srbije, sa kojim sam jako nezadovoljan, kad je reč o ovoj kampanji, je Kancelarija Predsednika Nikolića, a posebno se negativno istakao Nikolićev pomoćnik Simo Čulić. Oni su se priključili #NoKosovoUnesco akciji svega tri dana pre kraja peticije, bukvalno sklepali jedan neprofesionalni video i napisali nekoliko tvitova, da bi sada nakon pobede po svim sredstvima javnog informisanja Srbije zasluge kampanje pripisivali sebi. Naterali su nas da ubacimo predsednički logo u naš video sa Mekenzijem, ali mi ćemo sada svima otvoreno da objavimo da kabinet Predsednika baš nikakve veze sa kampanjom nema. Ovim ne želim da napadnem Predsednika Nikolića, kojeg sam ranije lično upoznao u Njujorku i za kojeg sam čuo da se iskreno bori za Kosovo, ali način na koji je njegov kabinet pokušao da ukrade zasluge za ovu inicijativu je veoma uvredljiv i meni i svim članovima naše organizacije i partnerima, koji su više od tri nedelje naporno i gotovo bez odmora, 24 sata dnevno radili na ovom projektu, a neki od nas su uzeli odmore sa plaćenih poslova da bi se potpuno posvetili ovom volonterskom radu do samog dana glasanja 9. novembra.
Ko i na koji način ima pristup bazi od gotovo 150.000 mail adresa koje ste prikupili u toku akcije?
Organizacija 28. jun, a preko Fanbridge platforme.
Da li je u toku trajanja akcije bilo ljudi i institucija koje su pokušale da se okoriste o veliki uspeh, kao i posle kada je postalo evidentno da je akcija uspešna?
Simo Čulić je juče dao jedan intervju u vezi sa kampanjom, gde nije spomenuo nikoga osim sebe. Tek nakon što smo kontaktirali autora članka, tj. novinara koji ga je intervjuisao, napravljene su ispravke. Tako da nama zaista izgleda da su neki vladini službenici u Srbiji usavršili veštinu da ne rade ništa, i da zato budu plaćeni od građana Srbije, kao i da su spremni da bez imalo stida ukradu zasluge za uspeh od sposobnijih i vrednijih ljudi od sebe. Ovakva pitanja moraju da se reše što pre, jer u protivnom, Srbija neće moći da postane moderna i napredna država. Sudeći po ovim postupcima, mogu da kažem da je Simo kroz život prošao uzimajući zasluge drugih i pripisujući ih sebi, i to od onih koji ne mogu da se brane, jer nemaju platformu, niti mogućnosti da progovore o njegovom parazitskom ponašanju. Ali ja sam odlučio da ga ovaj put podučim kako da bude bolji čovek i kvalitetno ljudsko biće i da počne da pošteno zarađuje svoju platu. Kancelarija za dijasporu pod upravom Slavke Drašković je pokušala da upotrebi sličnu taktiku sa nama, ali smo mi uzvratili udarac i ona je nakon 6 meseci smenjena sa te pozicije a ceo skandal je bio obelodanjen. Ići protiv ljudi vođenih ideologijom nesebičnosti kao što je 28. jun je izuzetno opasno u naše vreme, jer mi ne padamo na ucene, i nemoguće nas je potkupiti bilo kojom količinom mita, osim toga imamo iza sebe veze, izuzetnu sposobnost naših članova i sponzora, kao i novčanu i gotovo neograničenu medijsku moć (zahvaljujući internetu i društvenim mrežama), tako da ćemo svakome ko nas napadne odgovoriti tako žestoko da im nikad neće pasti na pamet da tako nešto opet učine.
istina-o-#nokosovounesco-kampanji-v2
Da li se akcija završava sa odbijanjem clanstva Kosova u Unesco ili imate plan da iskoristite ovu veliku popularnost da, na neki nacin, nastavite akciju?
Apsolutno ne! Tokom sledećeg meseca održaćemo prvi skup u Beogradu, uz pomoć naših partnera Sistem vrednosti, i to u cilju podrške našim humanitarnim projektima na Kosovu. Održaćemo slične skupove na svim kontinentima sveta i to sve do kraja ove godine. Zauvek ćemo ostati rame uz rame sa Srbima na Kosovu i Metohiji kao i sa Srbima u Krajini, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, kao što smo radili i u našim dosadašnjim projektima u poslednjih 5 godina. Stojimo na raspolaganju državi Srbiji po svim pitanjima, pa ako Vlada nađe da joj je naša pomoć potrebna mi ćemo se uključiti u akciju i pomoći svojoj matičnoj zemlji na najbolji mogući način i sa svim sredstvima kojima naša organizacija raspolaže!
Sigurna sam da će ovaj intervju otvoriti mnoga pitanja, utoliko više što se i dalje pojavljuju tekstovi koji veličaju ulogu kabineta Predsednika – kao ovaj jučerašnji i nadam se da će Filip biti spreman, ako je potrebno, da sve dodatno pojasni.